Situacija
Mi zajedno sedimo, medj nabacanim knjigama, sa flašom vina uglavljenom medj kolenima, u potkrovlju, na ispucalom brodskom podu, dok se sunce probija kroz venecijanere, sedimo, dok se gadjamo tresnjama, i citiramo Bukowskog, Prevera, Lorku, Nerudu...
Ne znam da je leto, ne po vrelom suncu i trešnjama koje pucaju u mojim ustima, već po toj majici koju toliko voliš, a ponovo je imaš na sebi, dok sediš preko puta mene i nemo me promatraš, a ja se plašim tog pogleda, jer otkriva platna sa starog prašnjavog nameštaja uma u sekundi i ne ostavlja ništa za mene...
Gledam te, promatram te, dok sediš i prevrćeš stare fotografije, prašnjav. Leti sedimo u ovoj sobi, našem paklu i raju, utočištu od zlog sveta, bosi hodamo po drvetu, i kasno u noć slikamo po zidu prstima. U mračnom uglu sobe, daleko od prozora, živi otisak mojih grudi, kada si ih uvaljao u plavu boju i slikao mnome po zidu, ja sam tvoja četka, tvoj instrument, a svet je tvoje platno.
Gadjam te trešnjama, i ti se smeješ, hvatajući ih u letu, prosipam vino po tebi, sipam ga kao da si ćup, ćup pun života iz koga bih da pijem. Na podu su razbacane fotografije, uspomene, slike, razglednice, knjige, na podu smo razbacani mi i sećanja, neke situacije koje smo otklesali u kamenu, i situacije koje nikada nismo doživeli.
"Moja ljubav prema tebi je brod!" vičem, smejući se. Polako podižes pogled sa Nerudinih zbirki. Osmeh ti igra u uglu usana. "On plovi ka tebi! Donosi ti darove, najsladje darove! Primi ga i sveži u luku. Dodji kakav jesi, ne marim, dodji sa hiljadu poljubaca na svojoj kozi, i hiljadu otisaka na svojoj dusi. Dodji kakav jesi, ja ne marim, ja te znam!"
Znaš da biti lucidan nikad nije bio moj izbor. Ja biram da sam nekad dole, nisko, najniže, u nekom svom sopstvenom Hadu, ja ponekad biram da sam gore, više, najviše, iznad oblaka da letim. Ja biram da sam Lorka i Lotrek, Prever i Mone. Ja biram da te ispijam dok ti crtaš mnome po zidu.
Voli te tvoja, Ana Bardot
Dodaj komentar |
0 Trekbekovi
