She wrote about the famous

"Zdravo ja sam Dusan, Aleksandar, Milan, Marko, Ognjen, i ja ne zelim da se vezujem, mislim samo da ti kazem, da znas, da posle ne bude..."

A ja se samo nasmesim i klimam glavom, jer mislim da bi bilo nepristojno da odgovorim sa "A izvini, jel meni viri bidermajer iz dupeta ili sta?"

Najvece otkrovenje koje sam imala u vezi sa tom famoznom razlikom izmedju muskaraca i zena je bilo kada je moj mali dvogodisnji brat od tetke spavao sa mnom u krevetu. Nesvestan, u snu, privukao mi se i legao mi na rame. 5 minuta posle tog mazenja sa mnom, idalje u snu, sutnuo me je i okrenuo se na drugu stranu kreveta. "Ko se mazio?! Ja?! Nikada!'

Nije problem u tome da ja ne zelim vezu, ili zelim vezu, ili sta god. Jednostavno smatram da je nekulturno reci to nekome. Zar ne?

Prva sam se uvek zalagala za to da su muskarci i zene isti, da je nemoguce da su razliciti, barem ne drasticno, da su razliciti koliko i dve devojke, da je tvrdjenje da su drugaciji slicno rasizmu... Ali sto sam sve starija, pocinjem da verujem onim glupim kliseima "Muskarci su sa Marsa, a zene sa Venere"... A prva sam tvrdila da "biti seronja" nije definisano polom. Pa i danas, upoznajem zene muskog mozga (prvu sebe smatram tom) i muskarce zenskog mozga. Ako tako nesto se moze uopste reci. Jedan mi u jedno uho tvrdi kako je usamljen i kako zeli devojku pod hitno, a drugi mi sapce kako nikada ne zeli da se veze. A isti taj mi nocu salje poruke kako mu nedostajem i kako me zeli u svom zagrljaju. Sta li on onda hoce?

Kazu mi momci da sam komplikovana, dok sama sebe smatram svim samo ne tim. Ja cu ti reci sta zelim. A to da li ti to shvatas, ili si samo navikao da SAM jedno govoris a drugo cinis, to je tvoj problem.

Cekam da me neko razuveri. Da mi neko kaze "UPRAVU SI, svi smo kreteni. Bilo musko bilo zensko"

Trebala sam da upisem psihologiju, ili sociologiju. Zajebala sam se.

A meni se sad nesto voli. Nalazi mi se neki decko da me zeli, da me izabere. Jer taj izbor bi mi trenutno beskrajno prijao. Znanje da je neko tebe izabrao.

Pih a ljubavi ni iz korova.

A i ja sam kriva. Sve mi se psihopatice svidjaju. Oni sa mrakom u ocima i tugom na dusi. Oni sto mi kazu da imaju mracne namere. Oni opasni.

Ana Bardot

"Zdravo ja sam Dusan, Aleksandar, Milan, Marko, Ognjen, i ja ne zelim da se vezujem, mislim samo da ti kazem, da znas, da posle ne bude..."

A ja se samo nasmesim i klimam glavom, jer mislim da bi bilo nepristojno da odgovorim sa "A izvini, jel meni viri bidermajer iz dupeta ili sta?"

Najvece otkrovenje koje sam imala u vezi sa tom famoznom razlikom izmedju muskaraca i zena je bilo kada je moj mali dvogodisnji brat od tetke spavao sa mnom u krevetu. Nesvestan, u snu, privukao mi se i legao mi na rame. 5 minuta posle tog mazenja sa mnom, idalje u snu, sutnuo me je i okrenuo se na drugu stranu kreveta. "Ko se mazio?! Ja?! Nikada!'

Nije problem u tome da ja ne zelim vezu, ili zelim vezu, ili sta god. Jednostavno smatram da je nekulturno reci to nekome. Zar ne?

Prva sam se uvek zalagala za to da su muskarci i zene isti, da je nemoguce da su razliciti, barem ne drasticno, da su razliciti koliko i dve devojke, da je tvrdjenje da su drugaciji slicno rasizmu... Ali sto sam sve starija, pocinjem da verujem onim glupim kliseima "Muskarci su sa Marsa, a zene sa Venere"... A prva sam tvrdila da "biti seronja" nije definisano polom. Pa i danas, upoznajem zene muskog mozga (prvu sebe smatram tom) i muskarce zenskog mozga. Ako tako nesto se moze uopste reci. Jedan mi u jedno uho tvrdi kako je usamljen i kako zeli devojku pod hitno, a drugi mi sapce kako nikada ne zeli da se veze. A isti taj mi nocu salje poruke kako mu nedostajem i kako me zeli u svom zagrljaju. Sta li on onda hoce?

Kazu mi momci da sam komplikovana, dok sama sebe smatram svim samo ne tim. Ja cu ti reci sta zelim. A to da li ti to shvatas, ili si samo navikao da SAM jedno govoris a drugo cinis, to je tvoj problem.

Cekam da me neko razuveri. Da mi neko kaze "UPRAVU SI, svi smo kreteni. Bilo musko bilo zensko"

Trebala sam da upisem psihologiju, ili sociologiju. Zajebala sam se.

A meni se sad nesto voli. Nalazi mi se neki decko da me zeli, da me izabere. Jer taj izbor bi mi trenutno beskrajno prijao. Znanje da je neko tebe izabrao.

Pih a ljubavi ni iz korova.

A i ja sam kriva. Sve mi se psihopatice svidjaju. Oni sa mrakom u ocima i tugom na dusi. Oni sto mi kazu da imaju mracne namere. Oni opasni.

Ana Bardot

     Flasa viskija i jedan voz. Nedostajacu ti kada odem.

    Mozes da krenes sa mnom, ali znam da neces zeleti. Da li se secas kada si mi rekao...

   Da nikada neces zaboraviti nacin na koji mirisem, ne moje parfeme, slatke kreme i pomade, vec nacin na koji moja koza mirise kada sam ti blizu, kada me grlis.

   Da si pet godina, svaki put kada si me video, pri otpozdravu duboko udisao taj miris.

   Da sta god da se desi, da se kunes da nikada neces zaboraviti moj miris.

   Gledam kroz prozor voza u polja i zamisljam da tamo negde, trcimo ti i ja, plesemo, preskacemo ograde. Zamisljam da je postojala sansa da se to desi.

   Obecala sam da cu ti se javiti kada prodje jos pet godina. Znam da ces na to zaboraviti. Ali ja necu.

   Cujemo se uskoro.

 Ana Bardot

2013-06-24 

     Jel se samo meni cini ili je istina da je smuvati osobu suprotnog pola bilo mnogo lakse kad smo bili mali? Kad smo stajali u grupici svojih prijatelja na odmoru, ispred ucionice, i bacali pogled ka osobi, kao slucajno, da ne primeti da buljimo, a on stoji tamo, sa drugovima, nesto se smeju, sapucu, a onda onaj znak definitivni da mu se svidjas, drugovi ga guraju ka tebi, a ti kao ne primecujes, gledas sa strane. Jel ja ne mogu sada da njemu posaljem poruku "ajde da se smuvamo" ili da me drugarice guraju ka njemu? Drustvene norme kazu ne mogu, a ja ne razumem zasto, jer kad pogledam ne vidim da sam ni po cemu prerasla taj uzrast, a ne verujem ni da su momci.

     Imam neki strasan osecaj da bi sve bilo uredu samo kada bih otisla da zivim u Irsku. Sa mamom. Pa bi bilo kao na kraju onog filma P. S. I love you, obe bismo se zaljubile. Malo u prirodu, malo u nacin na koji kotrljaju slovo R na vrhu jezika, malo u pabove, malo u momke.

     Evo gospodin bitni mi je rekao da pokusava da me ignorise. Rekao mi je da sam suvise komplikovana. Rugala se serpa loncu da je suplja. A nisam komplikovana, to je najsmesnije od svega. Komplikovani smo mi u kombinaciji. Kod nas 1+1 nikad ne daje 2. Daje sve osim tacnog resenja jednacine. To je problem. To je glavobolja. Ali sve u svemu, zasto sam tako uporna? Zasto jednostavno ne mogu da odustanem od coveka? Malo malo pa kazem kako je grozan, kako ne zelim vise da ga vidim, i onda mu pijana posaljem poruku. Znate sta sam mu poslala? "#yolo". Smatrala sam da je bas, tragicno, smesno, odgovarajuce situaciji kada te neko ignorise a tebe bas briga. Yolo. Najgluplja americka fora ismevana na internetu. Koju i ja ismevam naravno. Ali zamislite samo na trenutak ovo... Da se u svakom bitnijem trenutku njegovog zivota, ja pojavim u uglu sobe i viknem YOLO i samo nestanem. Ja bih se smejala. Ali tako se vecinom samo i ja smejem na svoje glupe fore. Tako ja sednem u ugao sobe, pricam sama sebi viceve i smejem se. I pisem ovo. I ljudi ce misliti da sam stvarno luda. Mislicete da sam otelotvorenje Glenn Close u Fatalnoj Privlacnosti.

     Gledala sam pre neko vece sa mamom na TVu emisiju Sami u tami. Eto, majko, zasto sam ja sama (na svetlu). Eto, zasto nemam decka. Jel si videla skoro te momke? Te steroide, tu praznocu u glavi. Jedva pronalazim neke lepe unikatne primerke po ovom gradu Beogradu, a i oni se na kraju ispostave da su psihopatice. Ali to je zato sto se privlacimo. Jer sam i ja psihopatica. Izasla je ona slika na netu - Pronadjite nekoga sa istim demonima koje imate i vi. E, sipak, rodjace! Ja od tih demona pokusavam da bezim, necu sigurno da im trcim u susret. A, ako slucajno, nadjem decka sa istim demonima, da sednemo zajedno da placemo, kraja da nam nema.

     A decka kakvog zelim, znas kad cu da nadjem? N. i. k. a. d. a. Pridje mi neki super seksi macho tip, i krene da razgovara sa mnom, i skapira da sam, pa, znas, onaj streber iz osnovne. Ali nisam, jer ne znam zasto je biti nacitan i voleti druge stvari osim splavova STIGMA.

     Hocu decka sa kojim mogu da sednem i igram igrice, da se ne ljuti na mene kada ga pobedim u Tekkenu ili Mortal Kombatu ili Narutu, da sedimo i citamo poeziju, da ga nije blam sto zna da citira Lorku, Nerudu, Poa, da se volimo epski, da pisu pesme o nama, za promenu. Eh...

    Momci i devojke, i vi pisite slobodno kakve biste partnere. 

Ovo je otvoren oglas... Al, sipak.

Ana Bardot 

     Volela bih kada bi srce imalo istu politiku kao i prodavnice - Ako nešto slomiš, kupuješ ga. Slomio si me, sad me nosi kući i čuvaj to što si slomio jer nisi pazio. To bi bila odlična garancija, mada prave garancije nikada neće postojati...

      Jedino gore od toga da me potpuno slomiš je da odlamaš deo po deo i nosiš sa sobom jer ti se dopada. U nekoj drugoj zemlji mogli bi da ti odseku ruku za to kradljivče. A ja, ja ne mogu ništa da ti uradim.

     Moje srce je jedno staro potrovlje, mesto gde ljudi odlažu nepotrebne i besmislene stvari nakupljene tokom godina... I nekada je stvarno bilo puno stvari - stare stolice za ljuljanje od prabaka, malo samo popucalog laka na drškama; ramova za velika ogledala u kome su se devojke ogledale kada se spremaju da izađu do Kalemegdana, da prošetaju svoje nove haljineč; ormana i plakara u kojima su se nekada nalazile prelepe i vredne bunde; keramičkih figura koje je baka skupljala celog svog života i vredno odlagala. I onda su ljudi to nehotice odnosili. Ne razmišljajući o posledicama. 

     Prvo je došao N. pa je odneo ormane i plakare, jer su mu se baš svideli i nije smatrao da marim za njih, a nije znao da je bilo baš suprotno, i da sam u tim plakarima čuvala sve do čega mi je bilo stalo i držala stare fotografije i uspomene. Pa je došao Dj. i odneo tri ogledala, i nisam marila, jer mi nikada nije bilo stalo da se ogledam, dok on, on je bio pravi narcis i smatrala sam da su mu potrebna ta ogledala. Bilo ih je još mnogo, i polako, stvar po stvar, delovi mog potkrovlja su odlazili sa njima. Nehotice. Oni su odnosili mene. A onda su došli M. i N.S.S. i odneli skoro sve, odneli su stare goblene, slike, fotografije, persijske tepihe, pa čak i bakine keramičke figurice. Sve što mi je sada ostalo je ispucali brodski pod i jedna stolica na ljuljanje, da sedim u mraku, u ćošku i uljuljkavam sebe u san.

     Najveći strah mi je da ću jednog dana ostati i bez tih dasaka u glavi i bez te jedne stolice da mi pruži utehu...

Ana Bardot

2013-06-17 

     Sećam se tog jednog leta, leta kada smo šetali obalom Jadrana, praveći se da se volimo. Praveći se da se poznajemo ceo život. Sećam se celo to leto pio je samo čaj od bresaka. Sećam se poljubaca sa ukusom breskve. Hladnog poljupca, hladnog daha koji se kondenzuje na mojim usnama.

  Ana Bardot

   Mi zajedno sedimo, medj nabacanim knjigama, sa flašom vina uglavljenom medj kolenima, u potkrovlju, na ispucalom brodskom podu, dok se sunce probija kroz venecijanere, sedimo, dok se gadjamo tresnjama, i citiramo Bukowskog, Prevera, Lorku, Nerudu...

   Ne znam da je leto, ne po vrelom suncu i trešnjama koje pucaju u mojim ustima, već po toj majici koju toliko voliš, a ponovo je imaš na sebi, dok sediš preko puta mene i nemo me promatraš, a ja se plašim tog pogleda, jer otkriva platna sa starog prašnjavog nameštaja uma u sekundi i ne ostavlja ništa za mene...